Alternativni zimski sportovi

Lepo je kad imaš keša, pa uhvatiš ribicu za ručicu, sedneš u svoj BMW i uputiš se na Jahorinu sa zimskim gumama, marke Mischelin za auto i marke Durex za tuksona i danju glancaš sneg, a noću pičku. E sad, pošto ti verovatno nemaš ni gume za svoj BMX, a kamoli za BMW i ribu, evo par alternativnih načina za zimski ugođaj sa ekipom iz kraja. Pod uslovom da imaš ekipu, ako nemaš skoči onda pod točkove prvom šupku sa BMW-om. Naravno gledaj da sve ove aktivnosti obavljaš kada je intenzitet saobraćaja manji, ukoliko ne želiš da ti matorci skupljaju zube po oglasima, dok JKP putevi Srbije skidaju Venišom tvoj mozak sa asfalta.

Skijanje
Ako živiš južnije od Save i Dunava, verovatno u krugu 5 kilometara od tvoje gajbe postoji neko brdo, provalija ili jama za kreč koja može da posluži.Pošto skupiš ekipu i dogovorite se oko termina, važno je nabaviti skije. E sad, prave skije koštaju koliko ar placa u Ritopeku pored Dunava, plus nisi ti takav karakter da voziš fensi skije, osim ako ne nosiš roze majicu ili kupuješ džempere u Springfildu. Onda stvarno ne znam zašto ovo čitaš, idi na Jahorinu mamu ti buržujsku!
Gajbare su najpoznatije srpske skije iz domaće radinosti. Znači ako je bilo nekih masovnih opijanja skoro u kraju, velika je verovatnoća da ti negde bleji prazna gajba Jelena ili Lava (ako piješ Tuborg, momentalno skoči u onu jamu sa krečom). Nađi u ćaletovoj radionici bonsek, ili eventualno brusilicu, što nije preporučljivo ako za dva sata počinje Liga šampiona, jer kontam da u tom trenutku imaš više alkohola u krvi nego Šako Polumenta koksa na njuški kad izađe na binu. Od jedne gajbe dobiju se skijice komada dva, plus 20 flaša da gađaš kretene koji ti trube kad im izletiš na put. Savršeno, još samo mazneš dedine štake ili babin stalak za infuziju i opleti.

Sankanje

Pošto si verovatno poveća konjina, što težinski što gabaritno, plastične Pertini sanke za decu ne dolaze u obzir, jer će ti bulja propasti na prvoj rupi kao LDP na izborima. Ovo su alter sportovi, a ti si Tarzan i moraš da iskoristiš sve što ti džungla pruža.
- Plastični džakovi
Ako si negde na selu, verovatno imaš u šupi džak veštačkog đubriva. Otvori ga, prospi sadržaj u kacu sa kiselim kupusom (ko ga jebe, ionako ne voliš da jedeš te pomije) i napuni ga slamom, krpama, piljevinom, vatevr. Pazi da ne bude nešto oštro, jer će ti pozadina izgledati kao tartar biftek izvađen iz stomaka dobermana.

- Hauba od kola
Realno može od bilo kog krša koji stoji parkiran pod drvetom još od vremena kad je Mijatović pogodio prečku. Bitno je da ne bude ravan kao sise štreberke iz matematičke gimnazije i da imaš prostora da se opružiš kao gazda. Ako imaš đembelog ortaka u ekipi, stavi ga ispred sebe. Može da posluži kao air-bag, u slučaju da vam na sred Ibarske magistrale izleti Skanija sa turskim registracijama i budalom za volanom.

- Poklopac od kontejnera
Odlična zamena za prethodnu stavku, ukoliko ima dosta Cigana po kraju. Tu im je javna kuhinja, zato gledaj da digneš poklopac kad ih nema u blizini inače si najebao. Može da primi dosta putnika i lako se zameni kada overite neko drvo ili banderu.

Snežni drift

Ako ti ortaci nisu klošari koji ispred SKC-a žicaju za kartu do Banjaluke, velika je verovatnoća da neko iz ekipe ima auto sa više od tri točka. Znači jedino što treba da uradite je da iskeširate za malo čorbe i zimske gume, jer nije preporučljivo voziti na krševima koji imaju manje šare na sebi nego Papa tetovaža. Ako neko vozi dizela još bolje, samo kevi drpiš Dijamant ulje. Nećeš jesti palačinke, ali ćeš se osećati kao Šumaher dok budeš prašio po snegu sa tečinim Stojadinom. Bonus je ugradnja dvogrlog karburatora kod lokalnog mehaničara koji obezbeđuje dodatnih 10 ks i za 3-5 litara veću potrošnju.

Rakijanje

Stara srpska razbibiriga tokom dugih zimskih noći, a bogami i dana. Pravi alkos je po pravilu pripadnik družine koja ima više kafanskog staža nego bardovi Narodnog pozorišta i bušniju jetru od sajtne na ćaletovom Opel Kadetu. Pivo, vino, rakija, Rubinštajn, nije bitno šta, bitno je da se loče kao na rimskim orgijama. Potrebno je uhvatiti dobar ritam, jer alkohol ne prašta greške kao instruktor vožnje na poligonu kad mu izbrojiš par crvenih za dodatne časove. Ne brate, ovo je ozbiljna trka kojoj moraš da pristupiš hladne glave i punog stomaka. Maraton koji počinje u najbližoj kafani, a zna da se završi na autobuskoj stanici u Svrljigu gde se probudiš sa kevinim gaćama na glavi i reklamom Tepih servis Goran u džepu.

I nakon svega ovoga, ako i dalje poželiš da ideš na Jahorinu i piješ čaj od šumskog voća, dok sa svojom sisatijom polovinom posmatraš vatru u kaminu i držiš je za ruku mogu samo da ti kažem jebi se fenseru!

DotA, pivo i Iron Maiden

Da, to je moj zvanični završetak dana već duže vreme. Osim piva, jer slabo pijem pivo zimi. A i nešto me grlo zeza ovih dana. Toliko sam kašljao da su mi oči postale veće, a diptrija mi se smanjila. Nebitno umesto piva može i sok, čaj, rakija... Ma mogu i da odgledam pornić, nije problem. Ali suština svega su DotA i muzika. Te dve stvari prosto ne treba razdvajati. Ko je skroz zaluđen može da pusti neki death metal koji savršeno ide kada ti neko pusti first blood. Za one koji ne znaju šta je First Blood - odeš da pišaš, a neko ti ubije heroja i sere ti celu partiju kako ne znaš da igraš. Jedne večeri ostanem ja malo duže, igrao sam sa nekim klincima koji su očigledno slušali Kerleušu pošto su mi se popeli na vrh *****. Više nisam mogao da izdržim i otišao sam, već mi se prispavalo. Čim sam dotakao krevet - koma. I sve bi bilo u redu da me neko nije ošinuo po glavi. Pola 4 ujutru, skačem onako bunovan iz kreveta i imam šta da vidim. Ispred mene glavom i mačem neki heroj iz dote. Kralj Skeleton valjda, nemam pojma. Muva se on tako po sobi, traži nešto, otvara orman, gleda ispod kreveta... Odjednom otvaraju se vrata i ulazi neko zubato stvorenje koje nosi kost u ruci. Kralj se sav obraduje i ja shvatim da je to bila njegova ključna kost. Verovatno mu je ispala dok je silazio niz dimnjak. Koščati je rekao da imamo vremena dok ne svane da obilazimo mapu. A mislim koliko puta vam se pružila prilika da prođete mapu uživo? Pošto je mene jako teško nagovoriti na takve stvari, pošao sam. Poneo sam čak i ćebe za svaki slučaj. I dok smo hodali magičnom šumom začuo se pucanj. Kralj se odjednom raspao u sastavne deliće, a sluge su se razbežale. Ubrzo se iz mraka pojavljuje neki lik, isti Gandalf, samo umesto štapa nosi pušku od koje bi se i Arnold sa sve Rambom usrao. Ha Snajper, moj omiljeni heroj! Bradonja je pomerio kapuljaču da me malo bolje osmotri, nasmejao se i krenuo dalje. Pošto sam znao da autobus verovatno tu ne prolazi, pošao sam za Snajperom. Usput mi je rekao da ima neki spisak za odstrel. Pitao sam ga da li je čuo za Crvene beretke i Zvezdana Jovanovića, a on se opet samo nasmejao. Ljudi su legende i na "onom svetu", prosto da ne poveruješ. I dok mi je on objašnjavao postupke za budženje puške, ispred nas je izletela neka neman ružnija od Isidore Bjelice posle kafanske tuče. Ja nisam znao da li da vrištim ili da bežim. Snajper je mrtav ladan gledao u to čudo i onda kratko prokomentarisao da ne razume zašto svi viču i bacaju magije koje probude celu šumu. Već su ih isterali jednom zato što je pauk napio kada je za opkladu vukao po jednu gajbu piva svakom nogom. Ružni je otišao u nepoznatom pravcu, a nama se pridružio neki ćopavi lik sa jamajčanskim naglaskom i motkom u ruci. Vič doktor valjda, pošto je pokušao da mi uvali neki napitak za rast. Rekao sam mu da sam ionako previše porastao i da mi nisu potrebni njegovi bućkuriši.
Dok su se ova dvojica prepirali oko toga ko ima veći domet, pored nas je prošla lavina kamenja. I to baš krupnog, loše obrađenog. Pa da Tini, kameni džin. Jedan od sporijih heroja, priča kao pijani medved sa astmom, a i kreće se slično. Kaže da mu kamenje treba za preuređivanje mape, pošto mu se ne dopada ovaj stil sa puno drveta. Nekako sam ga razumeo, ipak je kamen lakši za održavanje, a zamisli tek čišćenje lišća iz ovolike šumetine. Ovi naši iz gradskog zelenila bi zaradili penziju radeći tamo. A imao je i pomoćnika, onog sivonju Taurina. Taj je jedino i dobar za tucanje kamena, za bolje nije. Hteli su da naprave i neku fontanu, ali imali su problem sa vodom. Posle tolike šetnje ja sam ogladneo i pitao sam moje kompanjone da li možda ima neka ćevapdžinica u kraju. Oni su se pogledali i slegli ramenima. Ne mogu da verujem da nisu čuli za ćevape! Za burek i jogurt nisam ni hteo da ih pitam, mislili bi da su to ajtemi za sklapanje. Nakon što samo utvrdili da pečenje nije verska sekta, došli smo do nekog potoka. Tu je pored drveta ležao neki čupavi stvor. Kada smo prišli malo bliže, shvatio sam ko je to bio. Ko još ima 7 promila alkohola u krvi i hrče kao medved? Pa Pandarin naravno. Pošto nije ubio nijednog heroja, on se čovek razvalio i sada se ono drvo savija od njegovog hrkanja. U buretu nije ostalo rakije ni za lek, tako da sam već čvrsto odlučio da idem odavde. Praznog stomaka i sa oteklim stopalima, stigli smo pred kraj mape. Rekli su mi da dalje ne mogu da idu, tako da ću morati da nastavim sam. Bio sam umoran, gladan i hteo sam da spavam. Uzeo sam od doktora teleport i bam - ponovo sam bio u krevetu. Kada sam se ujutru probudio, izvadio sam mačora iz frižidera i otišao na faks. Čvrsto sam odlučio da počnem da igram CS, bolji je za živce. A kad otopli biće i poneko ladno pivo.

Operacija kečap

Leto na Siciliji, sredina jula. Dok sedimo na plaži slušamo talase kako udaraju o kamenitu obalu. Iz kuhinje do nas dolazi miris pice. Čuje se Đuzepe kako psuje kuvara, jer je umesto origana stavio biber?! (đubre matoro, ima sto godina, a nikako da crkne). Naravno meni nedostaje naša domaća kuhinja, ali šta ću, moram to da istrpim, jer ovakav odmor se ne propušta. Svi su se skupili za stolom, čak je i mačor došao sa portiklom (samo mi nije jasno otkud on tu, ali bar mi je lakše kad znam da ono mleveno meso nije od njega).
I sad dok oni održe zdravicu, govor, kurac-palac, a meni krče creva. Pošto nisam mogao više da ih slušam, krenuo sam u podrum po vino. A podrum je iz vremena invazije Huna na Rimsko carstvo, više paukova nego u džunglama Amazona. A tek struja... Šta je to? Nikola Tesla? Da to nije lik koji je izmislio bešamel sos...
I dok sam se patio sa telefonom koji je glumio improvizovanu sijalicu, po običaju stajem na trulu dasku i overavam pod glavom. Srećom granit mi je ublažio pad, inače bi čvoruga bila mnogo veća. Jebao ih renesansni stil!
Čistim prašinu kao Radovan III kada skoči sa dvanaestog sprata (mislim da bi to manje bolelo od ovog mog ateriranja) i pokušavam da pronađem policu sa vinom. Nakon što sam preskočio mrtvog Turčina (ne pitajte me otkud mrtav Turčin u podrumu jednog Sicilijanca, to je sasvim normalno) konačno dolazim do police. Za jednog glupog Žabara, Toni ima lepu kolekciju pića. Verovatno je to harač nekog jadnog zemljoposednika koji nije platio reket njegovom dedi. Skidam lopatom prašinu sa flaša i uzimam dve, jer em što se ne razumem u vina, još i da mu čistim podrum. Na putu ka gore noga mi naravno upada u onu rupu od trule daske i eto meni zarđalog eksera u nozi i prilike da konačno primim taj čuveni tetanus. E umalo da zaboravim, pre eksera sapleo sam se na onog Turčina u mraku. Da bi flaše ostale netaknute žrtvovao sam svoj nos. Krvav i izubijan izlazim na površinu gde mi na moju veliku radost saopštavaju da nema kečapa. (idioti)
I sada ja kao gost dobijam ključeve od Tonijeve Alfe da skoknem do prodavnice. Rekao mi je da ponesem i pasoš, za svaki slučaj. Postao sam već zabrinut ako mi je za odlazak do prodavnice potreban pasoš.
I posle dva minuta eto mene u Alfi, krstarim krivudavim putevima Sicilije. Neko bi rekao da je to lepo, ali grdno bi se zeznuo. Kao prvo onakve krivine nisam video ni u Monci, rupe su gore nego na seoskom putu tokom petnaestog veka, a auto je bio tako neudoban da sam u jednom trenutku želeo da se menjam sa onim čičom koji je jahao magarca. Na sto metara ispred prodavnice zaustavlja me policija. Bla bla bla, njuc njuc njuc...KAZNA! I to pozamašna suma, za te pare bi čovek u Srbiji kupio nov auto, poslao ženu na odmor i još bi mu ostalo za švalerku. Stisnuo sam zube i platio. Ni u prodavnici nije bilo bolje. Kasirka je imala sto godina, a bila je senilna kao da ima trista. A tek gomila mafijaša koji su stajali iza mene pitajući se da li je sada zgodna prilika da isprobaju onu pancirnu municiju što onomad ukradoše. Skroz šokiran bežim iz prodavnice, sedam u auto, stavljam ključ u bravu i... ništa, šta sam mogao da očekujem od Alfe. Popalile su se sve lampice na tabli, brisači, migavci, radio je ispuštao neke čudne zvuke na Mađarskom. Izlazim napolje i krećem peške.
Sutradan, kada sam konačno stigao i ispratio agente iz Interpola koji su se tu zatekli, spakovao sam se i seo na prvi avion za Beograd. Otvaram vrata i govorim kevi da podgreje onaj pasulj od juče, gladan sam kao vuk...

Mačija posla

Nekad se znalo da miševi kradu sir i slaninu, a mačke ih hvataju.Međutim, vremena se menjaju, a menjaju se i navike životinja.Danas miševi slobodno šetaju po kuhinji, a mačke se igraju sa kerovima.
I tako jednog dana dok silaziš sa sprata, čuješ neko šuškanje u kuhinji.Znaš da nisu duhovi, bio je pop onomad, reče da ih je oterao.Spremaš se da opališ nekoga kišobranom, uletiš u kuhinju i ništa.Razmišljaš da li si lud ili ti noge smrde...
Šuškanje se i dalje nastavlja, osvrćeš se oko sebe i ne veruješ.Mišonja zabo glavu u frižider i dodaje kobasicu mačoru koji leži pored.Pitaš se koliko godina bi dobio za spaljivanje mačke na sred ulice, dok on kulira.
-Dobro bre, đubre dlakavo, jel ja tebe držim da hvataš miševe ili da mi poždereš sve po kući?Kako te nije sramota!
Krećeš da juriš miša po kući, istim onim polomljenim kišobranom koji si olomio o zid kad si gađao dedu za slavu.Dok juriš malu lopužu, praviš rusvaj po kući i lomiš sve živo.Za to vreme mačor gricka kobaju i razmišlja kako više niko ne truje i da mu je dosta dreke i lomljave po kući.Skuplja pesak u kofer, stavlja kačket na glavu i odlazi.Ti napokon uspevaš da ubiješ miša stolicom i tražiš novi stan, negde u potkrovlju gde nema miševa.

Oću dumrem

Petak, sredina maja.Onako lepo vreme, napolju riba na kilo, a mi sedimo na nekim buđavim vežbama iz još buđavijeg predmeta.Jebi ga...
Za vreme pauze ja drndam CD rom, čupam ortaku mrežni kabal, u trenutku kad treba da pređe na sledeći nivo u nekoj igrici i držim glavu da ne padne.Sve u svemu spora smrt.
Kad izađem odavde, uzeću pištolj i obesiću se o kvaku.

Pade kiša,profotira čiča

Još jedan letnji dan, vrućina da se crkne.Ljudi šetaju Knezom, a u jednom uglu sedi neki čiča što prodaje kišobrane.Onako polu živ, polu mrtav, zavisi kako gledaš na to.Pored njega krmača (jelen od dva litra) i kesa paradajza.Na nekom kartonu ispisana cena 250 dindži, garancija do prvog jačeg vetra.
Odjednom poče kiša kao da je neko otvorio šmrk i počeo da prska po svima.Ljudi trče po ulici, guraju se i uleću u kafiće, dok konobari zbunjeno gledaju na sve to.Sve podseća na kokošinjac u koji je uletela gomila lisica.Čiča, onako mrtvosan, ustaje sa stolice i mrtav ladan okreće karton i piše 500.Za par sekundi, oko njega gomila ljudi, guraju se kao stoka i drpaju se po džepovima tražeći novčanike.
Jedan posmatrač, sedi ispod suncobrana, pije pivo i ne veruje svojim očima.

Loša procena

Jedna letnja priča...



Kada te smori stari komp, počneš da razmišljaš kako da diskretno tražiš pare za novi od matoraca.Klečanje na kolenima i usisavanje kuće u narednih pet godina ne dolaze u obzir.Prodavanje bubrega takođe nije dobra ideja, pošto znaš da su svi u familiji ispičuture i da su ti potrebniji od očiju.Znači jedino preostaje sabotaža.Olakšavajuća okolnost je ako neko od rodbine radi sa računarima, pa može povoljno (čitaj za džaba) da ti sklopi nešto novo.Ako dobro odradiš sabotažu (guranje spajalice u napajanje, zabadanje šrafcigera u matičnu) možeš da izvedeš savršen zločin za koji će biti okrivljen anonimni strujni udar.

I tako ja izvadim RAM i vratim ga dok je komp još zvrndao, izađe beli dim i gotova stvar.

E sad sledi procena štete, odnosno sve za šta sumljaš da je preživelo, nosiš do ortaka, nadajući se da će nešto usput da ispadne u šaht.Nekim čudom hard disk prežive diverziju (bilo je dobrih filmova na njemu, šteta bi bilo da je crko), ali je matična ispustila svoju dušu u oblaku belog dima.
Nosim komp kod burazera i nadam se novoj životinji od računara.Ali...
Prvo burazer je imao neku sličnu matičnu, zatim napajanje je preživelo, grafičku je takođe našao i ispade da ću biti pokrpljen za neko vreme.To vreme je potrajalo do pre neki mesec, a kada se ovo desilo nisam još znao šta su IP adrese i skidanje pornića preko torenta.I tako...
Sada ponovo gledam ovaj novi hard i pitam se, majku mu, da li smem da ga polijem vodom na ovu vrućinu.Znam da pivo meni pomaže, ali reko on nije navikao na Jelen, ipak je stranac.