Da, to je moj zvanični završetak dana već duže vreme. Osim piva, jer slabo pijem pivo zimi. A i nešto me grlo zeza ovih dana. Toliko sam kašljao da su mi oči postale veće, a diptrija mi se smanjila. Nebitno umesto piva može i sok, čaj, rakija... Ma mogu i da odgledam pornić, nije problem. Ali suština svega su DotA i muzika. Te dve stvari prosto ne treba razdvajati. Ko je skroz zaluđen može da pusti neki death metal koji savršeno ide kada ti neko pusti first blood. Za one koji ne znaju šta je First Blood - odeš da pišaš, a neko ti ubije heroja i sere ti celu partiju kako ne znaš da igraš. Jedne večeri ostanem ja malo duže, igrao sam sa nekim klincima koji su očigledno slušali Kerleušu pošto su mi se popeli na vrh *****. Više nisam mogao da izdržim i otišao sam, već mi se prispavalo. Čim sam dotakao krevet - koma. I sve bi bilo u redu da me neko nije ošinuo po glavi. Pola 4 ujutru, skačem onako bunovan iz kreveta i imam šta da vidim. Ispred mene glavom i mačem neki heroj iz dote. Kralj Skeleton valjda, nemam pojma. Muva se on tako po sobi, traži nešto, otvara orman, gleda ispod kreveta... Odjednom otvaraju se vrata i ulazi neko zubato stvorenje koje nosi kost u ruci. Kralj se sav obraduje i ja shvatim da je to bila njegova ključna kost. Verovatno mu je ispala dok je silazio niz dimnjak. Koščati je rekao da imamo vremena dok ne svane da obilazimo mapu. A mislim koliko puta vam se pružila prilika da prođete mapu uživo? Pošto je mene jako teško nagovoriti na takve stvari, pošao sam. Poneo sam čak i ćebe za svaki slučaj. I dok smo hodali magičnom šumom začuo se pucanj. Kralj se odjednom raspao u sastavne deliće, a sluge su se razbežale. Ubrzo se iz mraka pojavljuje neki lik, isti Gandalf, samo umesto štapa nosi pušku od koje bi se i Arnold sa sve Rambom usrao. Ha Snajper, moj omiljeni heroj! Bradonja je pomerio kapuljaču da me malo bolje osmotri, nasmejao se i krenuo dalje. Pošto sam znao da autobus verovatno tu ne prolazi, pošao sam za Snajperom. Usput mi je rekao da ima neki spisak za odstrel. Pitao sam ga da li je čuo za Crvene beretke i Zvezdana Jovanovića, a on se opet samo nasmejao. Ljudi su legende i na "onom svetu", prosto da ne poveruješ. I dok mi je on objašnjavao postupke za budženje puške, ispred nas je izletela neka neman ružnija od Isidore Bjelice posle kafanske tuče. Ja nisam znao da li da vrištim ili da bežim. Snajper je mrtav ladan gledao u to čudo i onda kratko prokomentarisao da ne razume zašto svi viču i bacaju magije koje probude celu šumu. Već su ih isterali jednom zato što je pauk napio kada je za opkladu vukao po jednu gajbu piva svakom nogom. Ružni je otišao u nepoznatom pravcu, a nama se pridružio neki ćopavi lik sa jamajčanskim naglaskom i motkom u ruci. Vič doktor valjda, pošto je pokušao da mi uvali neki napitak za rast. Rekao sam mu da sam ionako previše porastao i da mi nisu potrebni njegovi bućkuriši.
Dok su se ova dvojica prepirali oko toga ko ima veći domet, pored nas je prošla lavina kamenja. I to baš krupnog, loše obrađenog. Pa da Tini, kameni džin. Jedan od sporijih heroja, priča kao pijani medved sa astmom, a i kreće se slično. Kaže da mu kamenje treba za preuređivanje mape, pošto mu se ne dopada ovaj stil sa puno drveta. Nekako sam ga razumeo, ipak je kamen lakši za održavanje, a zamisli tek čišćenje lišća iz ovolike šumetine. Ovi naši iz gradskog zelenila bi zaradili penziju radeći tamo. A imao je i pomoćnika, onog sivonju Taurina. Taj je jedino i dobar za tucanje kamena, za bolje nije. Hteli su da naprave i neku fontanu, ali imali su problem sa vodom. Posle tolike šetnje ja sam ogladneo i pitao sam moje kompanjone da li možda ima neka ćevapdžinica u kraju. Oni su se pogledali i slegli ramenima. Ne mogu da verujem da nisu čuli za ćevape! Za burek i jogurt nisam ni hteo da ih pitam, mislili bi da su to ajtemi za sklapanje. Nakon što samo utvrdili da pečenje nije verska sekta, došli smo do nekog potoka. Tu je pored drveta ležao neki čupavi stvor. Kada smo prišli malo bliže, shvatio sam ko je to bio. Ko još ima 7 promila alkohola u krvi i hrče kao medved? Pa Pandarin naravno. Pošto nije ubio nijednog heroja, on se čovek razvalio i sada se ono drvo savija od njegovog hrkanja. U buretu nije ostalo rakije ni za lek, tako da sam već čvrsto odlučio da idem odavde. Praznog stomaka i sa oteklim stopalima, stigli smo pred kraj mape. Rekli su mi da dalje ne mogu da idu, tako da ću morati da nastavim sam. Bio sam umoran, gladan i hteo sam da spavam. Uzeo sam od doktora teleport i bam - ponovo sam bio u krevetu. Kada sam se ujutru probudio, izvadio sam mačora iz frižidera i otišao na faks. Čvrsto sam odlučio da počnem da igram CS, bolji je za živce. A kad otopli biće i poneko ladno pivo.
Нема коментара:
Постави коментар